Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počinje 1. oktobra, i već je poznato da će 15.000 popisivača od vrata do vrata metodom intervjua unositi podatke pomoću laptopova u elektronske obrasce

Saga o rudniku litijuma je samo još jedna ilustracija ili simbol kolonijalnog statusa Srbije, njene afrikanizacije i sulude opsednutosti stranim investicijama. Srbija je postala kolonija a da je malo ko to primetio

Na nama je da objasnimo da poseta potredsednika Bajdena nije bila samo nagrada za dobro ponašanje, već pre početak nečega što mora da bude znatno intenzivniji dijalog o tome kako možemo da sarađujemo bliže i produktivnije na zajedničkim ciljevima

Osim toga, čuju se zahtevi i da Evropska komisija ubuduće ima i komesara za odbranu, a zagovornici ukrajinske pobede nad Putinom za to mesto već kandiduju šefa litvanske diplomatije Gabrijelisa Landsbergisa.

Ipak, ono što je najvažnije, i što je najveći uspeh u ovom tihom, gerilskom ratu za srpski jezik i pismenost, jeste raskidanje otrovne i spolja nametnute veze ćirilice sa srpskim nacionalizmom i šovinizmom. Ćirilica jeste i uvek će biti pismo sprskih patriota i srpskih nacionalista, pa i srpskih šovinista, ali ona ne pripada samo njima

Hajde da kažemo u jednoj rečenici: Za sada, pobeđuju Rusi, ali na poene, neatraktivno i sporo – a kraj se još ne vidi

Koncetracija litijuma se retko kada radi u zemlji u kojoj se ruda vadi, bezmalo svi litijum šalju u Kinu, gde se obavlja obogaćivanje - najprljaviji segment dobijanja belog metala

U atmosferi pesimizma insistiranje na važnosti toga da se bude ispravan Bošnjak znači zadobijanje snage kao političkog sredstva. Ono što daje uverljivost, a najverovatnije i pothranjuje ovaj diskurs, jeste narastajući nacionalizam među bosanskim Srbima.

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Aktuelni ultimatum iz EU, dostavljen Srbiji i Kosovu pre 3 dana, čija tačna sadržina nije obelodanjena (na zahtev delegacije EU), posledica je i proizvod više od 20 godina dubokih frustracija u odnosima između EU i Srbije (kao i EU i Kosova). Glavni razlog su izneverena očekivanja. Ono što EU danas može ponuditi Srbiji i ostalim državama ne-članicama sve je manje privlačno, pre svega zato što se članstvo u EU više ne može obećati s bilo kakvom izvesnošću, a ostale pogodnosti koje se nude nisu dovoljne. To znači da Evropskoj uniji ostaje samo motka. Šargarepe su potrošene. U svim ispitivanjima javnog mnjenja u Srbiji podrška članstvu u EU je konstantno ispod 50%.